У организацији Академије техничких струковних студија Београд, поводом Светског дана науке, у петак 10. новембра 2023. године одржана је трибина на тему „Место науке и уметности у времену дигиталне трансформације“ у галерији МиниТаур у Земуну. На трибини су учествовали професори Академије др Горан Зајић, инжењер електротехнике, др Никола Славковић, инжењер електротехнике, др Ана Славковић, економиста и Наталија Ђукић, МА, дизајнер ентеријера. Специјални гост трибине била је др.мед.спец Марина Лукић, специјалиста психијатрије, психотерапеут.

Дигитализација и трансформација, вештачка интелигенција, развој науке, утицај на појединца, али и цело друштво у технолошком, економском, уметничком, психолошком смислу отвара врата за велики број питања на која су говорници на трибини понудили одговоре, свако из своје стручне перспективе. Трибину је модерирала др Ана Славковић и отворила је питањем „Да ли нас дигитализација трансформише или нас трансформације дигитализују?“.

На почетку, др Горан Зајић је нагласио да је напредак технологије условио да се ми мењамо као неминовност саме трансформације друштва и прилагођавања појединца процесима који су у току. Он је појаснио улогу вештачке интелигенције у индустрији. Сам развој инфраструктуре, наручито интернета утиче на многе области (индустрију, здравство и друго) и самим тим изискује широк приступ у времену које долази.

Др Никола Славковић, истакао је затим утицај вештачке интелигенције на процесе које она преузима, те да велике трансформације које тада настају су највише наглашене персонално, где друштвене мреже преузимају неке предности и процесе из дигиталне агенде, а млади људи живе у виртуалној реалности – Метаверзуму. Говорио је о виртуалној реалности, проширеној реалности и њиховој синергији.

Др Ана Славковић је из економског угла изнела чињеницу да је приход који је остварен у 2022. години на тржишту Метаверзума, по статистичким подацима, износио 50 милијарди долара (трговина криптовалутама) и да се, до 2030. године, очекује пораст на 500 милијарди долара. Нити једна грана индустрије није остварила овако значајан скок као трговина у оквиру света виртуалне реалности.

Са друге стране, др мед.спец Марина Лукић објаснила је да велике дигиталне трансформације, односно промене у процесима које се дешавају у јако кратком року утичу на појединца, јер ипак иза свега тога стоји „мали човек“, који мора да се прилагоди тим променама. Отвара се питање: Које су вештине потребне савременом појединцу да би на правилан начин прихватио те промене? Она је довела у везу лични развој, капацитет и особину човека да се брзо мења.

Наталија Ђукић, као уметник и дизајнер ентеријера, подвукла је да ми као цивилизија имамо велики проблем са егом, а да сваки велики уметник константно преиспитује свој рад јер је уметник тако научен. Цивилизацијски его расте, људи су убеђени да је довољно да буду креативни, али не и образовани, па самим тим сматрају да оно што производе могу да подведу под уметност.    

Након уводних обраћања, отворена је дебата са учесницима трибине. Могла су се чути питања: да ли доба дигитализације трансформише појединца, да ли се уметност дигитализује, шта се дешава са производним процесом и дигиталном економијом, колики су домети утицаја дигитализације на развој појединца и његових емоција и да ли се сам појединац и друшво мења великом брзином под утицајем незапамћених промена.